Hrom je mineral koji se može naći u nekoliko formi. Iako se jedna opasna forma može naći u industrijskom zagađenju, sigurna forma se nalazi prirodno u hrani i ta forma se naziva trovalentni hrom. Hrom možemo unijeti putem ishrane ili pomoću suplemenata.
Iako se dugo smatralo da je hrom esencijalan za ljudsko zdravlje, nedavne studije su otkrile da nedostatak hroma nema negativnog uticaja na naš organizam. Bez obzira na to, činjenica je da on ispunjava nekoliko funkcija u našem tijelu.
Funkcija hroma u našem tijelu
Dobri izvori hroma su: sok od grožđa, šunka, sok od naranče, govedina, salata, pureća prsa, jabuke, banane, kečap, paradajz.
Hrom igra ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata tako što pojačava djelovanje insulina. Iako precizan mehanizam za ovu aktivnost još uvijek nije identifikovan, naučnici smatraju da se hrom veže za oligopeptid da bi nastao hromodulin, supstanca niske molekularne težine koja veže hrom i aktivira insulinski receptor da bi promovisala senzitivitet insulina.
Funkcija hroma u našem organizmu može imati I antioksidativna dejstva.
U krvi se hrom većinom veže za proteine plazme, naročito transferin, a samo 5% hroma je nevezano. Skladišti se u jetri, slezeni, mekanom tkivu i kostima. Izlučuje se većinom kroz urin.
Preporučene dnevne doze
Preporučene dnevne doze hroma zavise od pola i godina:
- 0 – 6 mjeseci, pol muški i ženski: 0,2 mcg;
- 7 – 12 mjeseci, pol muški i ženski: 5,5 mcg;
- 1 – 3 godine, pol muški i ženski: 11 mcg;
- 4 – 8 godina, pol muški i ženski: 15 mcg;
- 9 – 13 godina, pol muški: 25 mcg;
- 9 – 13 godina, pol ženski: 21 mcg;
- 14 – 18 godina, pol muški: 35 mcg;
- 14 – 18 godina, pol ženski: 24 mcg;
- 19 – 50 godina, pol muški: 35 mcg;
- 19 – 50 godina, pol ženski: 25 mcg;
- 51+ godina, pol muški: 30 mcg;
- 51+ godina, pol ženski: 20 mcg.
- Trudnice: 30 mcg;
- Dojilje: 45 mcg.
Izvori hroma u hrani
Hrom je prisutan u mnogim namirnicama, uključujući meso, žitarice, voće, povrće, orašaste plodove, začine, pivo i vino. Međutim, količine hroma u ovim namirnicama se mogu dosta razlikovati u ovisnosti od lokalnog tla gdje su uzgojene.
Dobri izvori hroma su: sok od grožđa, šunka, sok od naranče, govedina, salata, pureća prsa, jabuke, banane, kečap, paradajz.
Ljudsko mlijeko također sadrži oko 0,25 mcg/L hroma.
Suplementi hroma
Mnogi multivitamini sadrže hrom, a postoje i suplementi u formi hrom pikolinata. Iako hrom nije esencijalan, ljudi suplementiraju ovaj mineral da bi imali stabilnije razine šećera u krvi ili umanjili apetit. Apsorpcija suplementiranog hroma je samo oko 1,2%, a takva apsorpcija otprilike važi i za hrom iz hrane.
Nedostatak hroma
Za nedostatak hroma nisu ustanovljeni nikakvi negativni efekti na cjelokupno zdravlje organizma, pa se zbog toga i ne smatra esencijalnim mineralom.
Studije iz 1970-tih i 1980-tih godina, su kod osoba hranjenim intravenoznim putem, nakon nekog vremena ukazale na pojavljivanje negativnh neuroloških poremećaja kao što su, hiperglikemija, periferalna neuropatija i konfuzija. Ovi simptomi su ispravljeni dodavanjem hroma.
Iako se smatralo da su ovi efekti nastali zbog manjka hroma, studije nisu adekvatno procijenile koncentracije hroma u intravenoznim pripravcima. Naučnici su zaključili da ove studije nisu dovoljno dobar dokaz da je hrom esencijalan. Bez obzira na to, intravenozna prehrana ipak sadrži 10 – 15 mcg hroma koje zadovoljavaju osnovne dnevne potrebe ovog minerala.
Visok unos hroma – mogući simptomi i rizici
Nisu uspostavljene gornje granice za konzumaciju hroma, jer još uvijek nisu pronađeni ili otkriveni nikakvi negativni uticaji uslijed visokog unosa ovog minerala. Međutim, ovo ne znači da je suplementacija visokim dozama hroma bezopasna, jer podaci su ograničeni. Preporučuje se oprez kod osoba sa bolestima bubrega i jetre.
S obzirom da hrom može pojačati osjetljivost insulina, ne preporučuje se uzimati ga zajedno sa insulinom zbog rizika od hipoglikemije.
Ne preporučuje se uzimati hrom zajedno sa metforminom jer obje supstance smanjuju nivo glukoze u krvi što povećava rizik od hipoglikemije.
Uzimanje suplementa hrom pikolinata zajedno sa lijekom levotiroksinom (koji se koristi za bolesti štitnjače) umanjuje apsorpciju levotiroksina kroz period od 6 sati.
Uticaj hroma na zdravlje čovjeka
Hrom ima nekoliko pozitivnih efekata na ljudsko zdravlje iako nije esencijalan.
Hrom donekle stabilizuje nivoe šećera u krvi
Nekoliko studija pokazuje da suplementacija visokim dozama hroma (od 100 do 1000 mcg) kroz period od 2 do 4 mjeseca može sniziti nivoe šećera u krvi, ali takođe I nivoe insulina u krvi. Suplementacija hromom može pomoći dijabetičarima i osobama sa insulinskom rezistencijom da bolje kontrolišu šećer u krvi. Forma hroma koja je najčešće korištena u ovim studijama je hrom pikolinat. Suplementacija u ovim slučajevima treba da bude odobrena do stručnog lica, jer kao što smo već naveli, postoje I mogući rizici.
Metabolički sindrom
Metabolički sindrom je skupina rizičnih faktora – pretilosti oko stomaka, visokog nivoa triglicerida, niskog HDL (dobrog) holesterola, hipertenzije i visokog nivoa glukoze u krvi. Ovi simptomi povećavaju rizik za srčane bolesti, dijabetes i moždane udare. Insulinska rezistencija je integralni dio ovog stanja.
Studija na 3648 učesnika u starosti od 20 do 32 godine otkrila je, da su koncentracije hroma niske kod osoba sa metaboličkim sindromom. Zbog toga se nagađa da suplementi hroma mogu pomoći osobama sa ovim stanjem.
Druga studija, rađena na 63 odrasle osobe je otkrila da suplementacija hromom značajno pojačava odgovor insulina na glukozu kod ovakvih osoba. Suplementacija hromom nije imala učinak na tjelesnu težinu ili masnoće u krvi.
Sindrom policističnih jajnika i hrom
Policistični jajnici su poremećaj koji se često javlja kod žena u toku reproduktivne dobi. Karakterišu ga neplodnost, pretilost, dislipidemija i povišen nivo androgenih hormona, kao i povišen rizik za dijabetes tipa 2 i srčane bolesti. Zbog toga što je insulinska rezistencija centralna komponenta ovog sindroma, studije su istraživale da li upotreba suplemenata hroma može pomoći ovim osobama u smislu glikemijske kontrole i nivoa masti u krvi.
Jedna od analiza došla je do zaključka da suplementacija hroma (200 do 1000 mcg) dnevno nije imala značajne efekte na glukozu u krvi, testosteron, DHEA i FSH. Međutim, suplementacija hromom jeste značajno smanjila index tjelesne mase i značajno je smanjila nivo inzulina mjeren na gladan stomak.
Sveukupno, dokazi o tome da li suplementacija ovim mineralom pomaže kod policističnih jajnika nisu dovoljno razjašnjeni da bi se izvukli čvrsti zaključci.
Dislipidemija – poremećaj masnoća u krvi
Brojne studije su pokazale veze između niskog nivoa hroma i povećanog nivoa holesterola. Zbog toga su naučnici istraživali može li suplementacija ovim mineralom poboljšati stanje masnoća u krvi. Studija u kojoj je učesvovalo sedamdeset I jedna osoba sa bolešću dijabetesa, ukazala je, da suplementacija hromom (600 mcg hrom pikolinata dnevno) nema efekta na holesterol i trigliceride u krvi.
Još jedna studija sa brojem od četrdeset žena koje su imale sindrom policističnih jajnika koje su unosile 200 mcg hrom pikolinata dnevno, ukazala je na smanjenje triglicerida i holesterola. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja da bi se moglo sa sigurnošću utvrditi kakvi su efekti hroma na masnoće u krvi.
Reference:
Chromium is not an essential trace element for mammals: effects of a „low-chromium“ diet
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21086001/
Chromium – Health Professional Fact Sheet
https://ods.od.nih.gov/factsheets/Chromium-HealthProfessional/
Current concepts about chromium supplementation in type 2 diabetes and insulin resistance
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20425574/
New medications which decrease levothyroxine absorption
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17725434/
