Dinja kalorije

Mjerna količina: 100 grama

Kalorija po mjernoj količini
Kalorije: 34 Kalorije iz masti: 1.71
% preporučene dnevne vrijednosti*
Masti ukupno 0.19g 0%
Zasićene masti 0.05g 0%
Transmasti 0g
Holesterol 0mg 0%
Natrijum 0.016mg 0%
Ugljeni hidrati 8.16g 3%
Vlakna 0.90g 4%
Šećeri 7.89g
Proteini 0.84g 2%

*Postotak preporučenog dnevnog unosa je baziran na dijeti od 2000 kalorija. Vaše dnevne potrebe mogu biti veće ili manje zavisno od vaših kalorijskih potreba.

Ostali nazivi: melon, pekun, pipun, pepun; engleski naziv: muskmelon, cantaloupe; njemački naziv: zuckermelone; latinski naziv: cucumis melo.

Dinja je, kao i lubenica, savršeno letnje voće. Osvežava, a ne deblja. Nije im to jedina sličnost. Za obe se često misli da su voće, a zapravo pripadaju porodici krastavaca i spadaju u povrće. Dinja je odlična letnja poslastica jer se lako seče i obično je težine 1 do 2 kilograma. Iako postoji nekoliko vrsta dinje, kod nas su najviše zastupljene one čija je unutrašnjost narandžaste, žute ili zelene boje. Zelenkasta dinja je dosta manja i često se naziva i ananas dinja. Kuvari širom sveta dinju koriste u mnogim jelima, od supa do napitaka, ali je na našim prostorima ona najčešća kao desert ili osveženje.

Kao i većina voća, ni dinja nema puno kalorija. 100 grama ima svega 34 kalorije! To će posebno obradovati one koji se u letnjim danima trude da održe ili smanje kilažu. Zdrava poslastica koja ne goji. Dinja sadrži čak 91 % vode, a preostalo čine proteini, ukljeni hidrati, šećer, dijetalna vlakna, minerali i, naravno, vitamini. Vitamini su jako bitni za organizam, organske materije, neophodne u određenim količinama. Sudeluju u niz telesnih procesa, a među nekim od najbitnijih su kontrola telesne težine, kao i funkcije koje su povezane s prehranom poput apetita, gladi, brzine metabolizma, potrošnje kalorija, masti i šećera i još hiljade drugih telesnih procesa. Bitno je naglasiti da osobe koje imaju višak kilograma često dolaze u situaciju da na svojoj dnevnoj bazi ishrane unose manje raznovrsnu i raznoliku ishranu. Zbog težnje da u kratko vreme postignu ciljeve smanjenja težine olako se upuštaju u rigorozne dijete od kojih mnoge imaju „monoton“ režim ishrane. Ova ishrana dovodi do nedostatka vitamina na dnevnoj osnovi, pa tako i vremenski unedogled, što može uzrokovati mnoga oštećenja u organizmu. Dinja je prepuna vitaminima, od kojih se posebno izdvajaju vitamin C i A. U manjim tragovima, ali ne i zanemarivim, ima i vitamina B kompleksa (B1, B2, B3, B4, B5 i B6) i vitamina E. Vitamini B kompleksa i vitamini C se rastvataraju u vodi, tako da dinja koja ima u sebi oko 90% vode rastvara ove vitamine munjevitom brzinom i vrlo brzo se resorbuju u vaš sistem. Zbog vitamina dinja je preporučljiva čak i dva obroka na dan, posebno u teškim i vrućim letnjim danima. Od minerala, bogata je gvožđem, kalcijumom, magnezijumom i cinkom.

Iako je zahvaljujući staklenicima dostupna cele godine, sezona dinje je od juna do kraja avgusta. Iako je dinja većinom deo voćnih salata i kolača, sjajno se kombinuje i sa salatama sa piletinom ili morskim plodovima, a posebno je poznato delikatesno hladno predjelo dinja i pršut, koje se, bez obzira na dostupnost, zbog svog rajskog ukusa, služi i u ekskluzivnim restoranima.

Dinja - Detaljne nutritivne vrijednosti

NutrijentMjerna jedinica Količina
Energetska vrijednostkcal 34
Ukupno proteinag0,84
Ukupno ugljenih hidratag8,16
Ukupno mastig0,19
– od toga: zasićene masne kiselineg0,05
Dijetalna vlaknag0,90
Holesterolmg0,00
Vodag90,15
Aminokiselina triptofang0,00
Aminokiselina treoning0,02
Aminokiselina izoleucing0,02
Aminokiselina leucing0,03
Aminokiselina lizing0,03
Aminokiselina metioning0,01
Aminokiselina cisting0,00
Aminokiselina fenilalaning0,02
Aminokiselina tirozing0,01
Aminokiselina valing0,03
Aminokiselina argining0,03
Aminokiselina histiding0,02
Monosaharidig3,47
Disaharidig4,39
Polisaharidig0,03
Mononezasićene masne kiselineg0,00
Polinezasićene masne kiselineg0,08
Vitamin AIU3.382,00
Vitamin B1 (Tijamin)mg0,04
Vitamin B2 (Riboflavin)mg0,02
Vitamin B3 (Nijacin)mg0,73
Vitamin B6 (Piridoksin)mg0,07
Vitamin B12 (Kobalamin)mcg0,00
Folatimcg21,00
Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)mg0,11
Vitamin Cmg36,70
Vitamin DIU0,00
Vitamin EIU0,05
Vitamin Kmcg2,50
Kalcijum (Ca)mg9,00
Bakar (Cu)mg0,04
Željezo (Fe)mg0,21
Magnezijum (Mg)mg12,00
Fosfor (P)mg15,00
Kalijum (K)mg267,00
Natrijum (Na)g0,016
Cink (Zn)mg0,18
Mangan (Mn)mg0,04
Selen (Se)mcg0,40

Kupovina i čuvanje

Dinju treba znati odabrati, ali nije teško. Obično je okruglog ili ovalno-izduženog oblika i trebala bi biti tvrda na dodir. Kora može biti glatka, naborana ili mrežasta. Pri kupovini je zrelost dinje najlakše odrediti putem peteljke. Ukoliko se na njoj skupljaju kapljice vode, znači da je prerano ubrana. Kod zrele dinje, peteljka sama otpada ili ju je lako otkinuti, a posle ostaje malo udubljenje. Prezrelu dinju ne treba kupovati jer brzo propada. Dinja koja nije sasvim sazrela može se držati dva-tri dana na sobnoj temperaturi kako bi potpuno dozrela. Treba znati da, za razliku od lubenice, nije poželjno da dinja ima oštećenje, brazdu ili napuklinu, kao ni kada ima neki mekan deo. Dinju je u frižideru moguće držati i do pet dana, ali isečenu ne bi trebalo čuvati duže od tri dana, a i tada u zatvorenoj posudi jer bi se njen miris mogao proširiti na drugu hranu u frižideru.

Za ishranu se koristi unutrašnjost dinje ali i njene semenke i kora imaju svoja delotvorna svojstva. Važno je pre upotrebe dinju dobro oprati, kako prljavština sa kore ne bi došla do jestivog dela.

Uticaj na zdravlje

Vitamin A i C koje dinja sadrži imaju odličnu kombinaciju koja štiti organizam i štiti od kardiovaskularnih bolesti i starenja organizma. Dinja je odličan diuretik i čisti organizam od raznih toksina, a i odličan je izvor minerala i oligoelemenata. Kalijum u dinji snižava krvni pritisak tako što pomaže telu da se oslobodi viška natrijuma. Redovna konzumacija dinje stabilizuje pritisak. Dinja se preporučuje posle sporta i obilnog znojenja jer nadoknađuje tečnost, ali i osobama koje pate od zatvora, hemoroida, artritisa, plućnih problema i reumatizma. Ipak, dinja može da izazove i dijareju kod osetljivih osoba jer rastvara digestivne sokove i ubrzava probavu. Da bi se ti problemi izbegli, dinja treba biti zrela i konzumirana više puta dnevno u manjim količinama, a stručnjaci savetuju da se zapeče u rerni na foliji dvadesetak minuta, pošto se zagrevanjem olakšava varenje. Dinja je, osim kao hrana, idealan lek za opekotine i upale. Takođe, može se sjajno koristiti za negu lica i kože, a posebno pomaže onima sa suvom kožom.

Povezani članci

Uslovi kopiranja i preuzimanja ovog članka

Creative Commons License
Tekst / članak na ovoj stranici je izdan pod Creative Commons Attribution 4.0 međunarodnom licencom.

Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta TablicaKalorija.com i njenih autora, ukoliko to nije drugačije navedeno u samom članku iznad.

Članak smijete iskopirati i koristiti na drugom sajtu pod uslovom da linkujete izvor tj ovu stranicu. Svako kopiranje i korištenje materijala sa ove stranice bez navođenja izvora linkom, smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama.

Članak smijete koristiti i u komercijalne svrhe pod gore navedenim uslovima.

Fotografije u ovom članku su vlasništvo trećih lica. Nutritivne vrijednosti u ovom članku su javno vlasništvo i smijete ih preuzeti bez navođenja izvora.

Comments are closed.

104 queries in 1,316 seconds.